Za Radio Gradačac piše Vahid Klopić
Kada se malo bolje razmisli, rasprava na temu iz naslova u ovim vremenima čini se pomalo iluzornom, čak i romantičarsko-utopističkom. Naime, mi živimo u svijetu gdje je totalna izmiješanost ova tri pojma, u potpunosti izbezumila običan puk do te mjere, da gubi i volju da prepozna original, kopiju ili plagijat.
Zato smatram za shodno da se te stvari malo pojasne u cilju kristaliziranja razlika između ovih pojmova, koje su toliko velike, da su čak i nepremostive.
Nažalost, većini je to potpuno nepoznato.
Prvo ćemo malo o originalu.
Original vam je djelo, predmet, radnja ili proizvod koji je jedinstven po svojim karakteristikama. Dakle, original u svakom vidu čovjekovog stvaranja, od knjige, slike, pa do televizijskog kviza, novinarskog članka ili rado emisije, donosi potpuno novu stvar. Kako bi se savremeno žargonski reklo: « donosi novu priču». Iza originala stoji autorovo obrazovanje, pismenost, iskustvo, kreativnost i sve ono što treba da se ideja pretvori u konkretan realizovani projekat. To je dakle original i nema mu druge.
A šta je kopija?
Kopija je nečiji pokušaj da original, jasno i nedvosmisleno, i u potpunosti preslika. Znači, nešto kao fotokopija, koja nam služi prilikom obavljanja raznih poslova i administrativnih arhiviranja. Međutim, ako se kopira nečije djelo a ne običan dokument, tu nastaje problem. Tu se pojavljuje kopija modnih marki, diploma, začina za jelo, kopija obuće, pseće hrane, ribljih konzervi i svega što se na svijetu jede i ne jede. Kopija želi biti ista kao original.
Želi biti, a ne može. Uvijek nešto fali. Nešto nedostaje i gotovo. Ali sliči i to puk uzme zdravo za gotovo i počne konzumirati kao original. Kopiranje raznih stvari, od žvakaćih guma, pa do, recimo televizijskih kvizova, novinarskih članaka ili radio emisija, spada u dio sitnih ali i krupnih izvanpravnih radnji.
Plagijat se razlikuje od kopije. Plagijat je teža stvar od kopije jer je prilično prikriven. Naime, on nije nastojanje da se original prenese u cijelosti, kao kompletan projekat, nego koristi dijelove originala. Malo ih presloži i gotovo. To vam je slučaj, ako neko nekome uzme više od četiri muzička takta, tada je plagijat. Plagijat nagriza original u njegovoj suštini. On je kao parafraziranje nečije rečenice, kao loše prepričavanje bajki ili skladanje novokomponovane muzike na osnovu Mocartovog violinskog ključa. Plagijati su u književnosti, slikarstvu, nauci, ali i na televizijskim kvizovima, novinarskim člancima i radio emisijama, postali uobičajena stvar. Dakle današnja parola glasi: « Ako nisam spreman da napravim original, ja ću uraditi adekvatnu kopiju, ili ću učiniti uspješan plagijat, i pojeo vuk magarca.» A to spada takođe u red izvanpravnih radnji.
Nažalost, tako je. Običan puk, jede što mu se ponudi, uz nisku cijenu i jeftinu zabavu.
Original tako na tržištu ostane u toj masi prilično usamljen. Jedino važno je to – da je jedan. I nema više. Možda puk i primijeti da baš nešto i nije u redu sa svim kopijama i plagijatima koji ga guše i koji mu se nude.
Možda se jednog dana i vratimo originalima, potpuno svjesni, da samo uz te i takve proizvode, djela i činjenja, možemo moralno, mentalno i fizički napredovati.
