Za Radio Gradačac piše naša Lejla Avdić Pašagić
Zamirisao septembar. Najrujniji od svih dvanaest braće. Zvoni zvonce za nove početke.
Zvoni za pripremu zimnice. Za poslednje prebrojavanje ogreva. Mirišu pekmezi, sokovi i paprike. Ali ono što najviše miriše su nove sveske i knjige. Knjižare se okitile poslednjim krikom mode ruksaka i torba. Pa tako iz tog bajkovitog šarenila najviše se ističe kolekcija za prvačiće. Spiderman, Frozen, Njinja kornjače, Violeta … mašu iz prvih redova i čine sve da ovi mali naučnici zavole školu za početak preko njih. Gledam i kontam, nikada bolje ponude, a manje djece.
Onda mi se film lagano premota u naše vrijeme. Godina 1982. Poziv i pripreme za školu. Na predškolskom testiranju bitno je da znaš koja je lijeva, a koja desna ruka. Boje. Šta kojem skupu od ponuđenih elemenata pripada i još par sitnica. A onda pravac knjižara i kupi Bukvar, Matematiku, Prirodu i društvo, patike i triko, blok broj I bojice, sveske male linija raznih, pribor i torbu. A torba kao kod većine u razredu, jer izbor je takav. U mom slučaju Mirko i Slavko😀Omotnice za knjige smo dizajnirali djed i ja. Uglavnom od starih novina. Odatle ljubav za retro😉
Cipele za kišu, koje ja samo probam, moje mišljenje o njima nije važno. Ustvari, niko me ni ne pita. Kabanica. Kao šatorsko krilo. Kakvi likovi iz crtanih, kakvi bakrači. I pošto me isprate prvi dan, svaki sljedeći je katapult. Kao da je rečeno, ovo ti je škola, ovo učionica, ostatak češ shvatiti s vremenom. I valjda shvatiš. Kao i sve ostalo. Shvatiš da je to najslađi dio života, da su tu najljepše uspomene, da sve miriše na taj period. Odatle i drugari, sve dok te ima.
Nikada mi nije mrsko putovati u to vrijeme. Uvijek titra osmijeh kada se sjetim … velikih odmora i školske kuhinje, četvrt hljeba i dva tanka lista salame, nikada više tako slatke užine. Onda Vesela sveska je radost golema. Kasnije Male novine. Kako je sve čarobno u tom životnom dobu govori nam tako jako sjećanje.
Jedino je mučno rano ustajanje, spavalicama naročito😁 Moja mama je imala rečenicu od koje se ježio posebno moj brat. Škola zove đake nove😊 Toliko je nismo voljeli čuti da smo skakali na prvu da se slučajno ne ponavlja.
Iz bogate školske ponude izdvajam izlete na Popovaču. Eh toj radosti kraja nema. Kese slatkiša i grickalica, sokova u malom tetrapaku koji se kasnije napuše i pukne nogom, nose se pravac Vide. Druženje na dekicama je broš koji nikada ne izlazi iz mode. Škola nas uči kako se čuva drugarstvo.
Pa dragi prvačići, a onda i ostala mala raja, želim vam što šarenije uspomene iz ovog životnog doba. Da bude tako veselo i divno, neka se priča i generacijama poslije. Budite dobri i poslušni đaci, to će od vas napraviti prave ljude. A pravi ljudi nam trebaju da prave ravnotežu u svemiru. I neka znate da stariji imaju I te kako pojma kad kažu da je od kolijevke pa do groba najljepše baš đačko doba❤
Sretno!
Radio Gradačac / Naša Lejla Avdić Pašagić / Foto: ilustracija
Nastavit će se …, bez obaveze, onako kad nadođe …
