Za Radio Gradačac piše naša Lejla Avdić Pašagić
Prošlo je dosta vremena kada sam konačno shvatila, tj. sebi objasnila kako to miriše zima.
Mnogo puta čula sam mamu, babu ili nekoga starijeg kako ulaskom u kuću izbifla kroz stisnute zube “miriše na snijeg ” ili “miriše zima”.
Onda sam i sama počela koristiti tu magičnu rečenicu koja je dozivala zimu, a da nisam imala pojma koji to miris moram osjetiti.
A onda, noseći samar godina koje su prošle došla mi pod nos čarolija. I konačno znam.
Večeras, vraćajući se s posla pomislila sam skupljajući šake u džepove, miriše na zimu.
Puhao je neki ljut vjetar, donosio oblake dima iz obližnjih dimnjaka. Ulica je bila pusta i tek poneki promarširao bi pješak s rukama u džepovima i crvenog nosa. Obojene krošnje stresle su dukate otežale kišom. I onako polugole čekaju novu priliku da ogrnu bijeli kraljevski plašt.
A u kući ugodna toplina, popraćena poznatim aromama svojstvenim jeseni koja ponekad zamiriše na zimu. Ćurta, stambolka, biogratka ili pak bijela misirača dominira i osvaja, pečena ili kuhana sa malo jabukovog pekmeza, miriše na zimu.
Ušuškani ispred televizora ili uz dobru knjigu, u društvu domaćeg čaja i teglicom meda, sa kesicom neizbježnih, za dušu ljekovitih, Nedžadovih špica 
, mirišemo zimu.
U našoj mesnici kada vrijedni Šehovljani okače prve gužve sudžuka, miriše na zimu.
Ribani kupus za šarenu salatu, miriše na zimu.
Lonac graha na kraju šporeta, krčka se i miriše na zimu …
Svako vrijeme nosi svoje medalje, zima čini mi se forsira zlatnu gurmansku. Elem, uz vruće pogačice i domaći kajmak šaljem vam tajnu lozinku … pssst! Miriše na zimu 
Radio Gradačac / Naša Lejla Avdić Pašagić
Nastavit će se …, bez obaveze, onako kad nadođe …
