Za Radio Gradačac piše Vahid Klopić
Nakon svih ovih mučnih, teških, objektivno promašenih godina u ovoj zemlji, konačno smo dobili paket pitanja, kao osnovu za otvaranje pristupnih pregovora EU.
I šta?
Naši su izabrani, pametni, okupani dečki otišli po pitanja, zavirivali u kovertu, kao đaci kad dobiju test iz biologije. Tri hiljade i nešto odgovora treba dati, ali da svi budu jedinstveni i dogovoreni, kroz nepostojeći sistem koordinacije. Dečki, inače uopšte ne znaju engleski jezik, pa će sve to biti prevedeno, pa dogovarano. Na pitanja trebaju odgovarati stručnjaci iz različitih oblasti, od poljoprivrede do pravosuđa. Kod nas će sve to kontrolisati politika, da ne bi neki narod, bio slučajno zakinut, za svoje bitno nacionalno pitanje.
Briselu ti odgovori ne znače ništa!
Apsolutno ništa. Mi smo dio interesne zone i to je dovoljno da te malo trpe, sažaljevaju i malo te čak i mrze. Mi smo ta pitanja, to jest, tu pripremu za pragovore trebali davno uraditi zbog sebe.
Bili mi euroskeptici ili ljubitelji Evrope, moramo priznati da se u njoj živi dobro, slobodno i sa visokim standardom.
Najmanje bi se pola Bosne sad iselilo u neku od tih zemalja. Dakle, mi smo trebali svih ovih dvadeset godina raditi da nama bude bolje, i bez tih pitanja, eventualnih pregovora, pa i prijema u EU.
Mi smo trebali organizovati život u ovoj zemlji radi sebe, a ne zbog Junkera, Mogerini i ostalih, koji i onako imaju sve.
Mi smo već sad trebali imati odgovore na ta pitanja, i pola urađenog posla po tim zahtjevima.
Sumnjam da imamo išta od toga.
Mi smo se bavili koalicijama, kadrovskim križaljkama, upropaštavali segment po segment društva, i sada kada smo na dnu, treba pojasniti ljudima, u krajnoj liniji koliko nas uopšte ima u ovoj državi.
Kod nas se ni podaci o živim stanovnicima ne slažu, jer jedino ovdje dva i dva nisu četiri, nago onako kako politika kaže.
E pa dragi moji dječaci, neće to baš tako ići. Uzmemo pitanja, pa počnemo lagati, uljepšavati, kititi, kukati i svašta nešto…
Niko više neće imati milosti za naš nerad, neznanje, indolentnost i lopovluk.
Pregovore, objektivno treba voditi jedna potpuno nova generacija ljudi.
Mi trebamo u zapećak historije, i to da nas se baš puno i ne spominje.
Nismo položili test. Ne znamo odgovoriti na pitanja, a velika većina nas, to i ne želi, i ostavlja test neispunjen i prazan.
Samo tako produžava svoj politički vijek i svoju moć, nad ovim bijednim narodom, kojeg je sve manje.
